Агенција за жељезнице биће независно регулаторно и безбједносно тијело, са овлашћењима да издаје лиценце и сертификате, контролише рад жељезничких компанија и обезбиједи равноправан приступ инфраструктури.
Црногорски жељезнички сектор улази у нову фазу институционалног уређења. Агенција за жељезнице биће независно регулаторно и безбједносно тијело, са овлашћењима да издаје лиценце и сертификате, контролише рад жељезничких компанија и обезбиједи равноправан приступ инфраструктури. Директор Агенције Денис Лукач за Банкар поручује да су највећи изазови застарјела инфраструктура, финансијска одрживост, сигнално-сигурносни системи и потреба за даљим усклађивањем са европским стандардима
Који је основни разлог за формирање Агенције за жељезнице и шта ће се њеним оснивањем конкретно промијенити у односу на досадашњи систем управљања и надзора у жељезничком сектору?
Основни разлог за формирање Агенције за жељезнице јесте усклађивање црногорског жељезничког система са европским регулаторним оквиром, посебно у области безбједности, интероперабилности и поступне либерализације тржишта жељезничких услуга. Нови закон успоставља јасније разграничење између управљања инфраструктуром, обављања жељезничког превоза и регулаторне функције државе, чиме се обезбјеђује већа транспарентност и ефикасност система.
У том смислу, Агенција за жељезнице се формира као независно регулаторно и безбједоносно тијело које ће бити надлежно за издавање лиценци и сертификата, надзор над испуњавањем услова за рад, контролу примјене прописа, као и обезбјеђивање равноправног и недискриминаторног приступа жељезничкој инфраструктури.
Конкретна промјена у односу на досадашњи систем огледа се у преласку са претежно административног модела управљања на независани регулаторни модел у складу са европском праксом, што омогућава јачање безбједности, правне сигурности и конкурентности жељезничког
сектора.
Које ће бити кључне надлежности Агенције – да ли ће фокус бити на регулацији тржишта, безбједности саобраћаја, издавању дозвола, надзору над инфраструктуром или контроли рада жељезничких компанија?
Из закона произлази да ће кључне надлежности Агенције обухватати издавање лиценци управљачу инфраструктуре и жељезничким превозницима, издавање сертификата о безбједности, као и надзор над испуњавањем прописаних услова за рад свих учесника на тржишту. Агенција ће такође водити евиденције лиценци, одлучивати о њиховом укидању у случају неиспуњавања законских услова, давати сагласност на Изјаву о мрежи, те вршити контролу равноправног и недискриминаторног приступа жељезничкој инфраструктури.
Поред регулаторне и надзорне улоге, Агенција има значајну функцију у обезбјеђивању примјене стандарда интероперабилности и безбједности, чиме се систем жељезница Црне Горе усклађује са европским регулаторним оквиром.
Дакле, фокус Агенције није искључиво на безбједности саобраћаја, већ на ширем регулаторном оквиру који обухвата контролу приступа инфраструктури, лиценцирање и сертификацију, надзор над радом учесника на тржишту, као и континуирано усклађивање са ЕУ стандардима и праксама.
Фото: Жељезничка инфраструктура Црне Горе
У каквом стању Агенција затиче жељезнички систем у Црној Гори, посебно када је ријеч о инфраструктури, безбједности, организацији саобраћаја и финансијској одрживости сектора?
Сама чињеница да закон детаљно уређује области као што су обнова и одржавање инфраструктуре, безбједносне процедуре, сигнално-сигурносни системи, управљање путним прелазима, као и планирање и финансирање развоја, указује да се жељезнички систем развија у оквиру комплексног
техничког и организационог оквира који захтијева континуирано унапређење и инвестиције.
Тренутно стање инфраструктуре може се описати кроз неколико кључних изазова. Одређени дио мреже је технички застарио, што утиче на ограничења брзине на појединим дионицама. Сигнално-сигурносни и управљачки системи у значајној мјери захтијевају модернизацију, док је финансијска одрживост сектора у великој мјери ослоњена на јавна улагања и вишегодишње програме развоја. Такође, ниво усклађености са европским стандардима интероперабилности и безбједности је у фази постепеног усклађивања.
Управо из тих разлога закон уводи вишегодишње националне програме развоја и планирање инвестиција, чиме се обезбјеђује системски приступ модернизацији инфраструктуре, јачању безбједности и дугорочној стабилности жељезничког сектора.
Који су тренутно највећи проблеми црногорске жељезнице – застарјела инфраструктура, недостатак инвестиција, организација предузећа, безбједносни стандарди, брзина саобраћаја или нешто друго?
Највећи изазови са којима се суочава жељезнички сектор у Црној Гори односе се прије свега на стање и старост инфраструктуре, што се директно одражава на ограничења брзина и оперативне перформансе система. Значајан дио мреже захтијева модернизацију, док су трошкови одржавања
високи управо због техничке застарјелости појединих елемената система.
Поред инфраструктурних питања, присутни су и изазови у погледу финансијске одрживости сектора, који је у великој мјери ослоњен на јавна улагања, као и потреба за даљим унапређењем организације управљања и тржишног оквира, укључујући јачање конкуренције и ефикасности.
У техничком смислу, посебно су важни даљи развој сигнално-сигурносних система, електровучних постројења и дигиталних рјешења за управљање саобраћајем, како би се повећали безбједност, поузданост и капацитет мреже.
Закон управо препознаје ове аспекте и кроз јасне обавезе одржавања, модернизације и планског развоја инфраструктуре успоставља оквир за њихово постепено рјешавање, са циљем подизања укупног нивоа безбједности и ефикасности жељезничког система.
Шта ћете ви као директор прво урадити у првој години рада и који су приоритети које сте поставили као директор?
У првој години рада приоритет ће бити успостављање стабилног и функционалног регулаторног оквира који омогућава ефикасно и транспарентно управљање жељезничким сектором.
Први корак односи се на доношење и потпуну примјену подзаконских аката, као и успостављање јасних процедура за лиценцирање, сертификацију и надзор, чиме се обезбјеђује правна и институционална уређеност система. Истовремено, неопходно је спровести свеобухватну процјену безбједносног стања жељезничког система, укључујући анализу критичних инфраструктурних тачака, стања сигнално-сигурносних система,путних прелаза и оперативних процедура, како би се јасно идентификовали приоритети за интервенције.
Посебан фокус ће бити на даљем усклађивању са европским стандардима, кроз јачање интероперабилности, обезбјеђивање недискриминаторног приступа инфраструктури и унапређење тржишних правила у складу са ЕУ праксом.
На крају, један од кључних приоритета биће и јачање надзорне улоге Агенције над управљачем инфраструктуре и жељезничким превозницима, како би се осигурала досљедна примјена прописа, виши ниво безбједности и ефикасније функционисање система у цјелини.
Да ли ће Агенција имати овлашћења да контролише рад државних жељезничких компанија и да наложи отклањање неправилности уколико утврди проблеме?
Да. Агенција ће имати јасна регулаторна и надзорна овлашћења над радом жељезничких предузећа и управљача инфраструктуром, која обухватају издавање и укидање лиценци, контролу испуњености услова за рад, надзор над безбједносним сертификатима, као и провјеру досљедне примјене прописа и техничких стандарда.
У случају утврђених неправилности или неиспуњавања прописаних услова, Агенција има могућност да предузме одговарајуће мјере у складу са законом, укључујући ограничавање или укидање дозвола за рад, као и друге мјере из своје надлежности, све у циљу обезбјеђивања безбједног,
законитог и поузданог функционисања система.
На тај начин се успоставља снажан, али прије свега превентиван и корективни регулаторни оквир, који има за циљ подизање нивоа безбједности и професионалности у жељезничком сектору.
Да ли формирање Агенције представља корак ка већој либерализацији жељезничког тржишта и евентуалном уласку нових оператера у теретни или путнички саобраћај?
Да, формирање Агенције представља важан корак у правцу даљег развоја и постепеног отварања жељезничког тржишта у складу са европским регулаторним оквиром.
Закон уводи јасна начела транспарентности, равноправног и недискриминаторног приступа жељезничкој инфраструктури, чиме се обезбјеђује да сви превозници имају једнаке услове за коришћење капацитета мреже.
На тај начин се успоставља модел у којем се додјела капацитета врши на основу објективних иунапријед дефинисаних критеријума, што је у потпуности усклађено са праксом европских жељезничких система.
Овакав оквир отвара простор за постепени улазак нових оператера, прије свега у теретном саобраћају, а дугорочно и у путничком саобраћају, што може допринијети већој конкуренцији, ефикасности и квалитету услуге у жељезничком сектору.
Како оцјењујете безбједност жељезничког саобраћаја у Црној Гори и да ли су потребне додатне контроле инфраструктуре, возног парка и процедура?
Безбједност жељезничког саобраћаја представља апсолутни приоритет и систем у Црној Гори тренутно функционише у оквиру важећих техничких и оперативних стандарда. На појединим дионицама постоје уведена ограничења брзине, односно тзв. лагане вожње, као превентивна мјера којом се додатно обезбјеђује сигурно одвијање саобраћаја у постојећим инфраструктурним условима.
Ипак, имајући у виду старост и комплексност дијела инфраструктуре, постоје јасни правци даљег унапређења који се односе на појачане контроле инфраструктуре, модернизацију сигнално-сигурносних система, унапређење безбједности путних прелаза, јачање надзора над оперативним
процедурама, као и постепену обнову возног парка и увођење савремених дигиталних система управљања саобраћајем.
Нови закон управо даје снажан оквир за ове активности, кроз детаљно регулисање одржавањаинфраструктуре, контролних механизама, поступања у случају недостатака, управљања ванредним ситуацијама и унапређења безбједности на путним прелазима.
На тај начин се безбједност не посматра само као тренутно стање, већ као континуиран процес унапређења кроз инвестиције, надзор и модернизацију система.
Који су најважнији инвестициони пројекти у жељезничкој инфраструктури које Агенција види каоприоритет – модернизација пруге Бар – Београд, обнова станица, сигнализација, електрификацијаили дигитализација система?
Агенција за жељезнице Црне Горе у оквиру својих стратешких приоритета и даље препознаје модернизацију пруге Бар–Београд, унапређење сигнално-сигурносних система, реконструкцију критичних дионица, модернизацију електровучних и енергетских постројења, као и дигитализацију
управљања жељезничким саобраћајем, повећање брзина и капацитета те интероперабилност са европском мрежом.
Ови приоритети већ се конкретно реализују кроз текуће инфраструктурне пројекте. Посебно се издваја пројекат реконструкције дионице Лутово–Братоножићи–Биоче, за који је потписан уговор, чиме је формално започета његова реализација и који представља важан сегмент унапређења безбједности и поузданости саобраћаја на правцу Бар–Београд.
Поред тога, у завршној фази израде је главни пројекат за модернизацију пруге Голубовци–Бар. Овај пројекат обухвата модернизацију колосијека, објеката и пратеће инфраструктуре, са циљем подизања нивоа безбједности, повећања капацитета и побољшања услова експлоатације.